поглавље 22
1 A Elifas Temanac odgovori i reče:
2 Može li Bogu biti čovek koristan? Sam je sebi koristan čovek mudar.
3 Je li Svemogućem radost, ako si pravedan? Ili Mu je dobit, ako hodiš bez mane?
4 Hoće li te karati i ići na sud s tobom zato što te se boji?
5 Nije li zloća tvoja velika? I nepravdama tvojim ima li kraja?
6 Jer si uzimao zalog od braće svoje nizašta, i svlačio si haljine s golih.
7 Umornog nisi napojio vode, i gladnome nisi dao hleba.
8 Zemlja je bila čoveka silnog, i ugledni je sedeo u njoj.
9 Udovice si otpuštao prazne, i mišice sirotama potirao si.
10 Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada.
11 I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te.
12 Nije li Bog na visini nebeskoj? Pogledaj gore zvezde, kako su visoko.
13 Ali ti kažeš: Šta zna Bog? Eda li će kroz tamu suditi?
14 Oblaci Ga zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu nebeskom.
15 Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici,
16 Koji se iskoreniše pre vremena i voda se razli po temelju njihovom?
17 Govorahu Bogu: Idi od nas. Šta bi im učinio Svemogući?
18 A On im je napunio kuće dobra. Ali namera bezbožnička daleko je od mene.
19 Videće pravednici i radovaće se, i bezazleni podsmevaće im se.
20 Da, još nije uništeno dobro naše, a ostatak je njihov proždrao oganj.
21 Složi se s tim i pomiri se; tako će ti biti dobro.
22 Primi iz usta Njegovih zakon, i složi reči Njegove u srcu svom.
23 Ako se vratiš k Svemogućem, opet ćeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje,
24 Tada ćeš metati po prahu zlato i ofirsko zlato po kamenju iz potoka.
25 I Svemogući biće ti zlato i srebro i sila tvoja.
26 Jer ćeš se tada radovati o Gospodu, i podignućeš k Bogu lice svoje.
27 Molićeš Mu se, i uslišiće te, i zavete svoje izvršićeš.
28 Šta god naumiš, izlaziće ti; i na putevima tvojim svetliće videlo.
29 Kad drugi budu poniženi, reći ćeš: Da se podignu; i Bog će izbaviti onog ko je oborenih očiju.
30 Izbaviće i onog koji nije bez krivice; izbaviće ga čistotom ruku tvojih.