поглавље 39
1 Loviš li ti lavu lov? I lavićima trbuh puniš,
2 Kad leže u pećinama i vrebaju u zaklonu svom?
3 Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k Bogu i lutaju nemajući šta jesti?
4 Znaš li vreme kad se divokoze koze? I jesi li video kad se košute legu?
5 Jesi li izbrojao mesece, dokle nose? Znaš li vreme kad se legu?
6 Kako se savijaju, mlad svoju ispuštaju, i opraštaju se bolova?
7 Kako jača mlad njihova, raste po polju i otišavši ne vraća se k njima?
8 Ko je pustio divljeg magarca da je slobodan, i remene divljem magarcu ko je razrešio?
9 Kome odredih pustinju za kuću i za stan slatinu.
10 On se smeje vrevi gradskoj, i ne sluša vike nastojnikove.
11 Šta nalazi u gorama, ono mu je pića, i traži svaku zelen.
12 Bi li ti jednorog hteo služiti? Bi li noćivao za jaslama tvojim?
13 Možeš li vezati užem jednoroga da ore? Hoće li vlačiti brazde za tobom?
14 Hoćeš li se osloniti na nj što mu je snaga velika? I ostaviti na njemu svoj posao?
15 Hoćeš li se pouzdati u nj da će ti svesti letinu i na gumno tvoje složiti?
16 Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje čaplji ili noju?
17 Koji snese na zemlji jajca svoja, i ostavi ih da ih prah greje?
18 I ne misli da će ih noga razbiti i zver poljska zgaziti;
19 Nemilostiv je ptićima svojim kao da nisu njegovi, i da mu trud ne bude uzalud ne boji se.
20 Jer mu Bog nije dao mudrosti niti mu je udelio razuma.
21 Kad se podigne u vis, smeje se konju i konjiku.
22 Jesi li ti dao konju jačinu? Jesi li ti okitio vrat njegov rzanjem?
23 Hoćeš li ga poplašiti kao skakavca? Frkanje nozdrva njegovih strašno je;
24 Kopa zemlju, veseo je od sile, ide na susret oružju;
25 Smeje se strahu i ne plaši se niti uzmiče ispred mača;
26 Kad zvekće nad njim tul i seva koplje i sulica;
27 Od nemirnoće i ljutine kopa zemlju, i ne može da stoji kad truba zatrubi.
28 Kad truba zatrubi, on vrišti, iz daleka čuje boj, viku vojvoda i poklič.
29 Eda li po tvom razumu leti jastreb? Širi krila svoja na jug?
30 Eda li se na tvoju zapovest diže u vis orao, i na visini vije gnezdo? (39:31) Na steni stanuje i bavi se, na vrh stene, na tvrdom mestu. (39:32) Odatle gleda hrane, daleko mu vide oči. (39:33) I ptići njegovi piju krv, i gde su mrtva telesa onde je on. (39:34) I tako odgovarajući Gospod Jovu reče: (39:35) Ko se prepire s Bogom, hoće li ga učiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to. (39:36) Tada Jov odgovori Gospodu i reče: (39:37) Gle, ja sam malen, šta bih Ti odgovorio? Mećem ruku svoju na usta svoja. (39:38) Jednom govorih, ali neću odgovarati; i drugom, ali neću više.