поглавље 42
1 Tada Jov odgovori Gospodu i reče:
2 Znam da sve možeš, i da se ne može smesti šta naumiš.
3 Ko je to što zamračuje savet nerazumno? Zato kažem da nisam razumevao; čudesno je to za me, te ne mogu znati.
4 Slušaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kaži mi.
5 Ušima slušah o Tebi, a sada Te oko moje vidi.
6 Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu.
7 A kad Gospod izgovori one reči Jovu, reče Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.
8 Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer ću doista pogledati na nj da ne učinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.
9 I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, i učiniše kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.
10 I Gospod vrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao.
11 I dodjoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi predjašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.
12 I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.
13 I imaše sedam sinova i tri kćeri.
14 I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a trećoj Keren-apuha.
15 I ne nahodjaše se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kćeri Jovove, i otac im dade nasledstvo medju braćom njihovom.
16 I posle požive Jov sto i četrdeset godina, i vide sinove i unuke do četvrtog kolena.
17 I umre Jov star i sit života.