поглавље 8
1 Tada odgovori Vildad Sušanin i reče:
2 Dokle ćeš tako govoriti? I reči usta tvojih dokle će biti kao silan vetar?
3 Eda li Bog krivo sudi? Ili Svemogući izvrće pravdu?
4 Što su sinovi tvoji zgrešili Njemu, zato ih je dao bezakonju njihovom.
5 A ti da potražiš Boga i pomoliš se Svemogućem,
6 Ako si čist i prav, zaista će se prenuti za te i čestit će učiniti pravedan stan tvoj;
7 I početak će tvoj biti malen, a posledak će ti biti vrlo velik.
8 Jer pitaj predjašnji naraštaj, i nastani da razabereš od otaca njihovih;
9 Jer smo mi jučerašnji, i ne znamo ništa, jer su naši dani na zemlji sen.
10 Neće li te oni naučiti? Neće li ti kazati i iz srca svog izneti reči?
11 Niče li sita bez vlage? Raste li rogoz bez vode?
12 Dok se još zeleni, dok se ne pokosi, suši se pre svake trave.
13 Takve su staze svih koji zaboravljaju Boga, i nadanje licemerovo propada.
14 Njegovo se nadanje podlama i uzdanje je njegovo kuća paukova;
15 Nasloni se na kuću svoju, ali ona ne stoji tvrdo; uhvati se za nju, ali se ona ne može održati.
16 Zeleni se na suncu, i u vrh vrta njegovog pružaju se ogranci njegovi;
17 Žile njegove zapleću se kod izvora, i na mestu kamenitom širi se;
18 Ali kad se iščupa iz mesta svog, ono ga se odriče: Nisam te videlo.
19 Eto, to je radost od njegova puta; a iz praha niče drugi.
20 Gle, Bog ne odbacuje dobrog, ali ne prihvata za ruku zlikovca.
21 Još će napuniti usta tvoja smeha i usne tvoje popevanja.
22 Nenavidnici tvoji obući će se u sramotu, i šatora bezbožničkog neće biti.