поглавље 41
1 Nema slobodnog koji bi ga probudio; a ko će stati preda me?
2 Ko mi je pre dao šta, da mu vratim? Šta je god pod svim nebom, moje je.
3 Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.
4 Ko će mu uzgrnuti gornju odeću? K čeljustima njegovim ko će pristupiti?
5 Vrata grla njegovog ko će otvoriti? Strah je oko zuba njegovih.
6 Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.
7 Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi medju njih.
8 Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se.
9 Kad kiha kao da munja seva, a oči su mu kao trepavice u zore.
10 Iz usta mu izlaze lučevi, i iskre ognjene skaču.
11 Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelog lonca ili kotla.
12 Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta.
13 U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah.
14 Udi mesa njegovog spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmiče se.
15 Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj.
16 Kad se digne, drhću junaci, i od straha očišćaju se od greha svojih.
17 Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje ni strela ni oklop.
18 Njemu je gvoždje kao pleva, a bronza kao trulo drvo.
19 Neće ga poterati strela, kamenje iz praće njemu je kao slamka;
20 Kao slama su mu ubojne sprave, i smeje se bačenom koplju.
21 Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.
22 Čini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi.
23 Za sobom ostavlja svetlu stazu, rekao bi da je bezdana osedela.
24 Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji.
25 Šta je god visoko prezire, car je nad svim zverjem.
26
27
28
29
30
31
32
33
34