поглавље 36
1 Još govori Elijuj i reče:
2 Potrpi me malo, i pokazaću ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.
3 Počeću izdaleka besedu svoju, i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.
4 Doista, neće biti lažne reči moje, kod tebe je koji pravo misli.
5 Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom.
6 Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima čini pravdu.
7 Ne odvraća od pravednika očiju svojih, nego još s carevima na presto posadjuje ih na vek, te se uzvišuju.
8 Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljničkim,
9 Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.
10 I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.
11 Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.
12 Ako li ne poslušaju, ginu od mača i umiru s bezumlja.
13 A koji su licemernog srca, navlače gnev i ne viču kad ih poveže;
14 Umire u mladosti duša njihova i život njihov medju kurvama.
15 Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.
16 Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosadjuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.
17 Ali si zaslužio sud bezbožnički; i sud i pravda snadje te.
18 Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neće izbaviti.
19 Hoće li gledati na tvoje bogatstvo? Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.
20 Ne uzdiši za noću u koju narodi odlaze na svoje mesto.
21 Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.
22 Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je učitelj kao On?
23 Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?
24 Opominji se da veličaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.
25 Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.
26 Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokučiti.
27 Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;
28 Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.
29 I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?
30 Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?
31 Time sudi narodima, daje hrane izobila.
32 Rukama zaklanja svetlost, i naredjuje koga da srete,
33 Javljajući prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.