поглавље 11
1 A Sofar Namaćanin odgovori i reče:
2 Zar na mnoge reči nema odgovora? Ili će čovek govorljiv ostati prav?
3 Hoće li tvoje laži ućutkati ljude? I kad se rugaš, zar te neće niko posramiti?
4 Jer si rekao: Čista je nauka moja, i čist sam pred očima tvojim.
5 Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,
6 I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.
7 Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućeg?
8 To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati?
9 Duže od zemlje, šire od mora.
10 Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko će Mu braniti?
11 Jer zna ništavilo ljudsko, i videći nevaljalstvo zar neće paziti?
12 Čovek bezuman postaje razuman, premda se čovek radja kao divlje magare.
13 Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k Njemu,
14 Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,
15 Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati;
16 Zaboravićeš muku, kao vode koja proteče opominjaćeš je se;
17 Nastaće ti vreme vedrije nego podne, sinućeš, bićeš kao jutro;
18 Uzdaćeš se imajući nadanje, zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati.
19 Ležaćeš, i niko te neće plašiti, i mnogi će ti se moliti.
20 Ali oči će bezbožnicima iščileti, i utočišta im neće biti, i nadanje će im biti izdisanje.