поглавље 24
1 Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih?
2 Medje pomiču bezbožni, otimaju stado i pasu;
3 Magarca sirotama odgone; u zalogu uzimaju vola udovici;
4 Siromahe odbijaju s puta; ubogi u zemlji kriju se svi.
5 Gle, kao divlji magarci u pustinji izlaze na posao svoj ustajući rano na plen; pustinja je hrana njima i deci njihovoj.;
6 Žanju njivu i beru vinograd koji nije njihov;
7 Gola nagone da noćuje bez haljine, koji se nemaju čim pokriti po zimi,
8 Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona, privijaju se k steni.
9 Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog.
10 Golog ostavljaju da ide bez haljine, i one koji nose snopove da gladuju.
11 Koji medju njihovim zidovima ulje cede i groždje u kacama gaze, podnose žedj.
12 Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to.
13 Oni se protive svetlosti, ne znaju za puteve njene i ne staju na stazama njenim.
14 Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog; a noću je kao lupež.
15 I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi. I sakriva lice.
16 Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže; ne znaju za svetlost.
17 Jer je zora njima svima sen smrtni; ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog.
18 Brzi su kao povrh vode, proklet je deo njihov na zemlji; neće videti puta vinogradskog.
19 Kao što suša i vrućina grabi vode snežne, tako grob grešnike.
20 Zaboravlja ih utroba materina, slatki su crvima, ne spominju se više; kao drvo skršiće se nepravednik.
21 Združuje s njim nerotkinju koja ne radja, i udovici ne čini dobra.
22 Grabi jake svojom silom; ostane li koji, ne uzda se u život svoj.
23 Da mu Bog da u šta će se pouzdati; ali oči Njegove paze na njihove pute.
24 Uzvise se za malo, pa ih nema; padaju i ginu kao svi drugi, i kao vrh od klasa odsecaju se.
25 Nije li tako? Ko će me uterati u laž i obratiti u ništa reči moje?