поглавље 13
1 Eto, sve je to videlo oko moje, čulo uho moje, i razumelo.
2 Šta vi znate, znam i ja, nisam gori od vas.
3 Ipak bih govorio sa Svemogućim, i rad sam s Bogom pravdati se.
4 Jer vi izmišljate laži, svi ste zaludni lekari.
5 O da biste sasvim ćutali! Bili biste mudri.
6 Čujte moj odgovor, i slušajte razloge usta mojih.
7 Treba li da govorite za Boga nepravdu ili prevaru da govorite za Nj?
8 Treba li da Mu gledate ko je? Treba li da se prepirete za Boga?
9 Hoće li biti dobro kad vas stane ispitivati? Hoćete li Ga prevariti kao što se vara čovek?
10 Zaista će vas karati, ako tajno uzgledate ko je.
11 Veličanstvo Njegovo neće li vas uplašiti? I strah Njegov neće li vas spopasti?
12 Spomeni su vaši kao pepeo, i vaše visine kao gomile blata.
13 Ćutite i pustite me da ja govorim, pa neka me snadje šta mu drago.
14 Zašto bih kidao meso svoje svojim zubima i dušu svoju metao u svoje ruke?
15 Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u Nj, ali ću braniti puteve svoje pred Njim.
16 I On će mi biti spasenje, jer licemer neće izaći preda Nj.
17 Slušajte dobro besedu moju, i neka vam udje u uši šta ću iskazati.
18 Evo, spremio sam parbu svoju, znam da ću biti prav.
19 Ko će se preti sa mnom? Da sad umuknem, izdahnuo bih.
20 Samo dvoje nemoj mi učiniti, pa se neću kriti od lica Tvog.
21 Ukloni ruku svoju od mene, i strah Tvoj da me ne straši.
22 Potom zovi me, i ja ću odgovarati; ili ja da govorim, a Ti mi odgovaraj.
23 Koliko je bezakonja i greha mojih? Pokaži mi prestup moj i greh moj.
24 Zašto skrivaš lice svoje i držiš me za neprijatelja svog?
25 Hoćeš li skršiti list koji nosi vetar ili ćeš goniti suvu slamku,
26 Kad mi pišeš gorčine, i daješ mi u nasledstvo grehe mladosti moje,
27 I mećeš noge moje u klade, i paziš na sve staze moje i ideš za mnom ustopce?
28 A on se raspada kao trulina, kao haljina koju jede moljac.