поглавље 89
1 Milosti ću Gospodnje pevati uvek, od kolena na koleno javljaću istinu Tvoju ustima svojim.
2 Jer znam da je zavavek osnovana milost, i na nebesima da si utvrdio istinu svoju, rekavši:
3 "Učinih zavet s izbranim svojim, zakleh se Davidu, sluzi svom:
4 Doveka ću utvrdjivati seme tvoje i presto tvoj uredjivati od kolena do kolena."
5 Nebo kazuje čudesa Tvoja, Gospode, i istinu Tvoju sabor svetih.
6 Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom medju sinovima Božijim?
7 Bogu se valja klanjati na saboru svetih, strašniji je od svih koji su oko Njega.
8 Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao Ti, Bože? I istina je Tvoja oko Tebe.
9 Ti vladaš nad silom morskom; kad podigne vale svoje, Ti ih ukroćavaš.
10 Ti si oborio oholi Misir kao ranjenika, krepkom mišicom svojom rasejao si neprijatelje svoje.
11 Tvoje je nebo i Tvoja je zemlja; Ti si sazdao vasiljenu i šta je god u njoj.
12 Sever i jug Ti si stvorio, Tavor i Ermon o Tvom se imenu raduje.
13 Tvoja je mišica krepka, silna je ruka Tvoja, i visoka desnica Tvoja.
14 Blagost je i pravda podnožje prestolu Tvom, milost i istina ide pred licem Tvojim.
15 Blago narodu koji zna trubnu poklič! Gospode! U svetlosti lica Tvog oni hode;
16 Imenom se Tvojim raduju sav dan, i pravdom Tvojom uzvišuju se.
17 Jer si Ti krasota sile njihove, i po milosti Tvojoj uzvišuje se rog naš.
18 Jer je od Gospoda odbrana naša, i od Svetog Izrailjevog car naš.
19 Tada si govorio u utvari vernima svojim, i rekao: "Poslah pomoć junaku, uzvisih izbranog svog iz naroda.
20 Nadjoh Davida, slugu svog, svetim uljem svojim pomazah ga.
21 Ruka će moja biti jednako s njim, i mišica moja krepiće ga.
22 Neće ga neprijatelj nadvladati, i sin bezakonja neće mu dosaditi.
23 Potrću pred licem njegovim neprijatelje njegove, i nenavidnike njegove poraziću.
24 Istina je moja i milost moja s njim; i u moje ime uzvisiće se rog njegov.
25 Pružiću na more ruku njegovu, i na reke desnicu njegovu.
26 On će me zvati: Ti si Otac moj, Bog moj i grad spasenja mog.
27 I ja ću ga učiniti prvencem, višim od careva zemaljskih.
28 Doveka ću mu hraniti milost svoju, i zavet je moj s njim veran.
29 Produžiću seme njegovo doveka, i presto njegov kao dane nebeske.
30 Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uzidu u zapovestima mojim;
31 Ako pogaze uredbe moje, i zapovesti moje ne sačuvaju,
32 Onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo;
33 Ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom;
34 Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći.
35 Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu?
36 Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom;
37 On će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima."
38 A sad si odbacio i zanemario, razgnevio si se na pomazanika svog;
39 Zanemario si zavet sa slugom svojim, bacio si na zemlju venac njegov.
40 Razvalio si sve ograde njegove, gradove njegove obratio si u zidine.
41 Plene ga svi koji prolaze onuda, posta podsmeh u suseda svojih.
42 Uzvisio si desnicu neprijatelja njegovih, obradovao si sve protivnike njegove.
43 Zavratio si oštrice mača njegovog, i nisi ga ukrepio u boju;
44 Uzeo si mu svetlost, i presto njegov oborio si na zemlju;
45 Skratio si dane mladosti njegove i obukao ga u sramotu.
46 Dokle ćeš se, Gospode, jednako odvraćati, dokle će kao oganj plamteti gnev Tvoj?
47 Opomeni se kakav je vek moj, kako si ni na šta stvorio sve sinove Adamove?
48 Koji je čovek živeo i nije smrti video, i izbavio dušu svoju iz ruku paklenih?
49 Gde su predjašnje milosti Tvoje, Gospode? Kleo si se Davidu istinom svojom.
50 Opomeni se, Gospode, prekora slugu svojih, koji nosim u nedrima svojim od svih silnih naroda,
51 Kojim kore neprijatelji Tvoji, Gospode, kojim kore trag pomazanika Tvog.
52 Blagosloven Gospod uvek! Amin, amin.