поглавље 144
1 Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,
2 Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj.
3 Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš?
4 Čovek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi.
5 Gospode! Savij nebesa svoja, i sidji; dotakni se gora, i zadimiće se.
6 Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.
7 Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tudjinaca,
8 Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.
9 Bože! Pesmu novu pevaću Ti, u psaltir od deset žica udaraću Tebi,
10 Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.
11 Izbavi me i otmi me iz ruke tudjinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.
12 Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kćeri naše kao stupovi prekrasno izradjeni u dvoru;
13 Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim.
14 Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim.
15 Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog!