поглавље 147
1 Hvalite Gospoda, jer je slatko pevati Boga našeg, jer Blagome prilikuje hvala.
2 Gospod zida Jerusalim, sabira rasejane sinove Izrailjeve;
3 Isceljuje one koji su skrušenog srca, i leči tuge njihove;
4 Izbraja mnoštvo zvezda, i sve ih zove imenom.
5 Velik je Gospod naš i velika je krepost Njegova, i razumu Njegovom nema mere.
6 Prihvata smerne Gospod, a bezbožne ponižava do zemlje.
7 Redom pevajte Gospodu hvalu, udarajte Bogu našem u gusle.
8 On zastire nebo oblacima, sprema zemlji dažd, čini te raste na gorama trava;
9 Daje stoci piću njenu, i vranićima, koji viču k Njemu.
10 Ne mari za silu konjsku, niti su Mu mili kraci čovečiji.
11 Mili su Gospodu oni koji Ga se boje, koji se uzdaju u milost Njegovu.
12 Slavi, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga svog, Sione!
13 Jer On utvrdjuje prevornice vrata tvojih, blagosilja sinove tvoje u tebi.
14 Ogradjuje medje tvoje mirom, nasićava te jedre pšenice.
15 Šalje govor svoj na zemlju, brzo teče reč Njegova.
16 Daje sneg kao vunu, sipa inje kao pepeo.
17 Baca grad svoj kao zalogaje, pred mrazom Njegovim ko će ostati?
18 Pošalje reč svoju, i sve se raskravi; dune duhom svojim, i poteku vode.
19 On je javio reč svoju Jakovu, naredbe i sudove svoje Izrailju.
20 Ovo nije učinio ni jednom drugom narodu, i sudova Njegovih oni ne znaju. Aliluja!