поглавље 142
1 Glasom svojim ka Gospodu vičem, glasom svojim Gospodu se molim.
2 Izlivam pred Njim moljenje svoje, tugu svoju pred Njim kazujem,
3 Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku.
4 Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utočišta, niko ne mari za dušu moju.
5 Vičem k Tebi, Gospode; velim: Ti si utočište moje, deo moj na zemlji živih.
6 Čuj tužnjavu moju; jer se mučim veoma. Izbavi me od onih koji me gone, jer su jači od mene.
7 Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime Tvoje. Oko mene će se skupiti pravednici, kad mi učiniš dobro.