поглавље 18
1 Ljubiću Te, Gospode, kreposti moja,
2 Gospode, Grade moj, Zaklone moj, koji se oboriti ne može, Izbavitelju moj, Bože moj, Kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, Štite moj, Rože spasenja mog, Utočište moje!
3 Prizivam Gospoda, kome se klanjati valja, i opraštam se neprijatelja svojih.
4 Obuzeše me smrtne bolesti, i potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.
5 Opkoliše me bolesti paklene, stegoše me zamke smrtne
6 U svojoj teskobi prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah; On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dodje Mu do ušiju.
7 Zatrese se i pokoleba se zemlja, zadrmaše se i pomeriše iz temelja gore, jer se On razljuti.
8 Podiže se dim od gneva Njegovog, iz usta Njegovih oganj, koji proždire i živo ugljevlje odskakaše od Njega.
9 Savi nebesa i sidje. Mrak beše pod nogama Njegovim.
10 Sede na heruvima i podiže se, i polete na krilima vetrenim.
11 Od mraka načini sebi krov, senicu oko sebe, od mračnih voda, oblaka vazdušnih.
12 Od sevanja pred Njim kroz oblake Njegove udari grad i živo ugljevlje.
13 Zagrme na nebesima Gospod, i Višnji pusti glas svoj, grad i živo ugljevlje.
14 Pusti strele svoje, i razmetnu ih; silu munja, i rasu ih.
15 I pokazaše se izvori vodeni, i otkriše se temelji vasiljeni od pretnje Tvoje, Gospode, od dihanja duha gneva Tvog.
16 Tada pruži s visine ruku, uhvati me, izvuče me iz vode velike.
17 Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.
18 Ustaše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.
19 Izvede me na prostrano mesto, i izbavi me, jer sam Mu mio.
20 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, i za čistotu ruku mojih dariva me.
21 Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog,
22 Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.
23 Bih Mu veran, i čuvah se od bezakonja svog.
24 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih pred očima Njegovim.
25 Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno,
26 S čistim čisto, a s nevaljalim nasuprot njemu.
27 Jer Ti pomažeš ljudima nevoljnim, a oči ponosite ponižavaš.
28 Ti raspaljuješ videlo moje; Gospod moj prosvetljuje tamu moju.
29 S Tobom razbijam vojsku, i s Bogom svojim skačem preko zida.
30 Put je Gospodnji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se u Nj uzdaju.
31 Jer ko je Bog osim Gospoda, i ko je odbrana osim Boga našeg?
32 Ovaj Bog opasuje me snagom, i čini mi veran put.
33 Daje mi noge kao u jelena, i na visine stavlja me.
34 Uči ruke moje boju, i mišice moje čini da su luk od bronze.
35 Ti mi daješ štit spasenja svog; desnica Tvoja drži me, i milost Tvoja čini me velika.
36 Ti širiš korak moj, te se ne spotiču noge moje.
37 Teram neprijatelje svoje i stižem ih, i ne vraćam se dok ih ne istrebim.
38 Obaram ih, i ne mogu ustati, padaju pod noge moje.
39 Jer me Ti opasuješ snagom za boj, i koji ustanu na me, obaraš ih preda mnom.
40 Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš, i potirem nenavidnike svoje.
41 Oni viču, ali nemaju pomagača, ka Gospodu, ali ih On ne sluša.
42 Rasipam ih kao prah po vetru, kao blato po ulicama gazim ih.
43 Ti me izbavljaš od bune narodne, postavljaš me da sam glava tudjim plemenima; narod kog ne poznavah, služi mi.
44 Po samom čuvenju slušaju me, tudjini pokorni su mi.
45 Tudjini blede, drhću u gradovima svojim.
46 Živ je Gospod, i da je blagosloven branič moj! Da se uzvisi Bog spasenja mog,
47 Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,
48 Koji me izbavlja od neprijatelja, podiže me nad one koji ustaju na me i od čoveka žestokog izbavlja me!
49 Toga radi hvalim Te, Gospode, pred narodima, i pevam imenu Tvom,
50 Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i nasledju njegovom doveka.