поглавље 90
1 Gospode! Ti si nam utočište od kolenja do kolenja.
2 Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka doveka, Ti si Bog.
3 Ti vraćaš čoveka u trulež, i govoriš: Vratite se sinovi ljudski!
4 Jer je hiljada godina pred očima Tvojim kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna.
5 Ti ih kao povodnjem odnosiš; oni su kao san, kao trava, koja rano vene,
6 Ujutru cveta i uvene, uveče se pokosi i sasuši.
7 Jer nas nestaje od gneva Tvog, i od jarosti Tvoje u smetnji smo.
8 Stavio si bezakonja naša preda se, i tajne naše na svetlost lica svog.
9 Svi se dani naši prekraćuju od srdnje Tvoje, godine naše prolaze kao glas.
10 Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jačeg do osamdeset godina: i sam je cvet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odlećemo.
11 Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost, da bi Te se kao što treba bojao?
12 Nauči nas tako brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro.
13 Povrati se, Gospode! Dokle ćeš? Smiluj se na sluge svoje.
14 Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radovaćemo se i veseliti u sve dane svoje.
15 Obraduj nas prema danima, u koje si nas mučio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju.
16 Neka se pokaže na slugama Tvojim delo Tvoje, i slava Tvoja na sinovima njihovim.
17 Neka bude dobra volja Gospoda Boga našeg s nama, i delo ruku naših dovrši nam, i delo ruku naših dovrši.