поглавље 14
1 I dogodi Mu se da dodje u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
2 I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.
3 I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?
4 A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.
5 I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
6 I ne mogoše Mu odgovoriti na to.
7 A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:
8 Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude medju gostima ko stariji od tebe;
9 I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.
10 Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dodje onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.
11 Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.
12 A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rodjake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
13 Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;
14 I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
15 A kad ču to neki od onih što sedjahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!
16 A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;
17 I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.
18 I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.
19 I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
20 I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.
21 I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.
22 I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.
23 I reče gospodar sluzi: Izidji na puteve i medju ograde, te nateraj da dodju da mi se napuni kuća.
24 Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.
25 Idjaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:
26 Ako ko dodje k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.
27 I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.
28 I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?
29 Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
30 Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.
31 Ili koji car kad podje s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?
32 Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.
33 Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.
34 So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?
35 Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.