поглавље 19
1 I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,
2 I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,
3 I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
4 I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.
5 I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
6 I sidje brzo; i primi Ga radujući se.
7 I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dodje u kuću.
8 A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.
9 A Isus mu reče: Danas dodje spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
10 Jer je Sin čovečiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno.
11 A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.
12 Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
13 Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.
14 I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.
15 I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
16 Tada dodje prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
17 I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
18 I dodje drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
19 A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.
20 I treći dodje govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.
21 Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
22 A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:
23 Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
24 I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
25 I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
26 A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.
27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
28 I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim.
29 I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih
30 Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
31 I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
32 A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza.
33 A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
34 A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
35 I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
36 A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu.
37 A kad se približi već da sidje s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli,
38 Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
39 I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.
40 I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
41 I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
42 Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.
43 Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
44 I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen.
45 I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
46 Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
47 I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
48 I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga.