поглавље 24
1 A u prvi dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
2 Ali nadjoše kamen odvaljen od groba.
3 I ušavši ne nadjoše telo Gospoda Isusa.
4 I kad se one čudjahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;
5 A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga medju mrtvima?
6 Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,
7 Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.
8 I opomenuše se reči Njegovih.
9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.
10 A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
11 I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.
12 A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.
13 I gle, dvojica od njih idjahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.
14 A oni govorahu medju sobom o svima ovim dogadjajima.
15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idjaše s njima.
16 A oči im se držahu da Ga ne poznaše.
17 A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate medju sobom idući, i što ste neveseli?
18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?
19 I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;
20 Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?
21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.
22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
23 I ne našavši tela njegovog dodjoše govoreći da su im se andjeli javili koji su kazali da je On živ.
24 I idoše jedni od naših na grob, i nadjoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
25 I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da udje u slavu svoju?
27 I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.
28 I približiše se k selu u koje idjahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.
29 I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I udje s njima da noći.
30 I kad sedjaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.
32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nadjoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,
34 Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.
36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medju njima, i reče im: Mir vam.
37 A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
38 I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?
39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.
40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
41 A dok oni još ne verovahu od radosti i čudjahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?
42 A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.
43 I uzevši izjede pred njima.
44 I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.
45 Tada im otvori um da razumeju pismo.
46 I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;
47 I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.
48 A vi ste svedoci ovome.
49 I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.
50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.
51 I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
52 I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.
53 I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.