поглавље 23
1 I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.
2 I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nadjosmo da otpadjuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.
3 A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
4 A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.
5 A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.
6 A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?
7 I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takodje beše u Jerusalimu onih dana.
8 A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.
9 I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.
10 A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.
11 A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.
12 I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod medju sobom; jer pre behu u zavadi.
13 A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod
14 Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpadjuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;
15 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.
16 Dakle, da ga izbijem pa da pustim.
17 A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.
18 Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;
19 Koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.
20 A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.
21 A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.
22 A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nadjoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.
23 A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.
24 I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
25 I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
26 I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji idjaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
27 A za Njim idjaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.
28 A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.
29 Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
30 Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.
31 Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?
32 Vodjahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.
33 I kad dodjoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.
34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.
35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osudjen tako?
41 I mi smo još pravedno osudjeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.
42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dodješ u carstvo svoje.
43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.
44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
45 I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
46 I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.
48 I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.
49 A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.
50 I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,
51 (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,
52 On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
53 I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.
54 I dan beše petak, i subota osvitaše.
55 A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.