поглавље 7
1 U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judinog dodje Resin car sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogoše uzeti.
2 I dodje glas domu Davidovom i rekoše: Sirija se složi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegovog ustrepta kao drveće u šumi od vetra.
3 Tada reče Gospod Isaiji: Izadji na susret Ahazu, ti i Sear-jasuv, sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja beljarevog.
4 I reci mu: Čuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva kraja ovih glavnji što se puše, od raspaljenog gneva Resinovog i sirskog i sina Remalijinog.
5 Što se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovoriše na tvoje zlo govoreći:
6 Hajdemo na judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilovog.
7 Zato ovako veli Gospod Bog: Neće se to učiniti, neće biti.
8 Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do šezdeset i pet godina satrće se Jefrem tako da više neće biti narod.
9 I glava je Jefremu Samarija, a Samariji je glava sin Remalijin. Ako ne verujete, nećete se održati.
10 I još reče Gospod Ahazu govoreći:
11 Išti znak od Gospoda Boga svog, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.
12 A Ahaz reče: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda.
13 Tada reče Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosadjujete ljudima, nego dosadjujete i Bogu mom?
14 Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.
15 Maslo i med ješće, dok ne nauči odbaciti zlo a izabrati dobro.
16 Jer pre nego nauči dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njena.
17 Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog.
18 I tada će Gospod zazviždati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pčelama koje su u zemlji asirskoj;
19 I doći će i popadaće sve u puste doline i u kamene raseline i na sve česte i na svako drvce.
20 Tada će Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu.
21 I tada ko sačuva kravicu i dve ovce,
22 Od mnoštva mleka što će davati ješće maslo; jer maslo i med ješće ko god ostane u zemlji.
23 I tada će svako mesto gde ima hiljadu čokota za hiljadu srebrnjaka zarasti u čkalj i trnje.
24 Sa strelama i s lukom ići će se onamo, jer će sva zemlja biti čkalj i trnje.
25 A na sve gore koje su se kopale motikom, na njih neće doći strah od čkalja i trnja, nego će biti ispust volovima i gaziće ih ovce.