поглавље 22
1 Breme dolini vidjenja. Šta ti je te si sva izašla na krovove?
2 Grade puni vike i vreve, grade veseli! Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačem niti pogiboše u boju.
3 Glavari tvoji uzmakoše svikoliki, povezaše ih strelci; šta se god nadje tvojih, svi su povezani, ako i pobegoše daleko.
4 Zato rekoh: Prodjite me se, da plačem gorko; ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.
5 Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini vidjenja; obaliće zid, i vika će biti do gore.
6 I Elam uze Tul, s kolima ljudi i s konjicima, i Kir istače štit.
7 I krasne doline tvoje napuniše se kola, i konjici se namestiše pred vratima.
8 I odastre se zastirač Judin; i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj.
9 I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.
10 I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid.
11 I načiniste jaz medju dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.
12 I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plačete i ridate i da skubete kose i pripašete kostret;
13 A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti.
14 Ali Gospod nad vojskama javi mi: Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama.
15 Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom,
16 I reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu.
17 Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te.
18 Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog;
19 I svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje.
20 I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog;
21 I obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom.
22 I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti.
23 I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog;
24 I o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi.
25 U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.