поглавље 5
1 Zapevaću sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu.
2 I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi groždjem, a on rodi vinjagom.
3 Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmedju mene i vinograda mog.
4 Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih? Kad čekah da rodi groždjem, zašto rodi vinjagom?
5 Sada ću vam kazati šta ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid, neka se pogazi;
6 Uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažd na nj.
7 Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike.
8 Teško onima koji sastavljaju kuću s kućom, i njivu na njivu nastavljaju, da već ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.
9 Od Gospoda nad vojskama čuh: Mnoge kuće opusteće, u velikim i lepim neće biti nikoga.
10 Jer će deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daće efu.
11 Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali.
12 I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.
13 Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žedji.
14 Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje preveć, i sići će u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.
15 I pognuće se prost čovek, i visoki će se poniziti, i ponosite oči oboriće se;
16 Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom, i Bog Sveti posvetiće se pravdom.
17 I jaganjci će pasti po svom običaju, i došljaci će jesti s pustih mesta pretilinu.
18 Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i greh kao užem kolskim,
19 Koji govore: Neka pohita, neka brzo dodje delo Njegovo, da vidimo, i neka se približi i dodje šta je naumio Svetac Izrailjev, da poznamo.
20 Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.
21 Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.
22 Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog pića.
23 Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.
24 Zato kao što oganj proždire strnjiku i slama nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč Sveca Izrailjevog.
25 Zato se raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmaše i mrtva telesa njegova biše kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se Njegov ne odvrati, nego je ruka Njegova još podignuta.
26 I podignuće zastavu narodima dalekim, i zazviždaće im s kraja zemlje; i gle, oni će doći odmah, brzo.
27 Neće biti medju njima umornog ni sustalog, ni dremljivog ni sanjivog, nikome se neće raspasati pojas oko njega, niti će se kome otkinuti remen na obući.
28 Strele će im biti oštre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih biće kao kremen i točkovi njihovi kao vihor.
29 Rika će im biti kao u lava, i rikaće kao lavići; bučaće i ugrabiće plen i odneti ga, i neće biti nikoga da otme.
30 Bučaće nad njim u to vreme kao što more buči. Tada će pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svetlost će se pomračiti nad pogiblju njihovom.