поглавље 40
1 Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš.
2 Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navršio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grehe svoje.
3 Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem.
4 Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna.
5 I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti; jer usta Gospodnja govoriše.
6 Glas govori: Viči. I reče: Šta da vičem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski.
7 Suši se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava.
8 Suši se trava, cvet opada; ali reč Boga našeg ostaje doveka.
9 Izadji na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glasove; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinim: Evo Boga vašeg.
10 Evo, Gospod Bog ide na jakog, i mišica će Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim.
11 Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.
12 Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pedju? Ko je merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg?
13 Ko je upravljao Duhom Gospodnjim? Ili Mu bio savetnik i naučio Ga?
14 S kim se dogovarao i ko Ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio Ga znanju i pokazao Mu put razuma?
15 Gle, narodi su kao kap iz vedra, i kao praška na merilima broje se; gle, premešta ostrva kao prašak.
16 Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i životinje njegove ne bi bile dosta za žrtvu paljenicu.
17 Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje negoli ništa i taština vrede Mu.
18 S kim ćete dakle izjednačiti Boga? I kakvu ćete Mu priliku naći?
19 Umetnik lije lik, i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije.
20 A ko je siromah, te nema šta prineti, bira drvo koje ne trune, i traži veštog umetnika da načini rezan lik, koji se ne pomiče.
21 Ne znate li? Ne čujete li? Ne kazuje li vam se od iskona? Ne razumete li od temelja zemaljskih?
22 On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su Mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan.
23 On obraća knezove u ništa, sudije zemaljske čini da su kao taština.
24 Kao da nisu posadjeni ni posejani, i kao da im se stablo nije ukorenilo u zemlji, čim dune na njih, posahnu, i vihor kao plevu raznese ih.
25 S kim ćete me dakle izjednačiti da bih bio kao on? veli Sveti.
26 Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moći ne izostaje nijedno?
27 Zašto govoriš, Jakove, i kažeš, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog?
28 Ne znaš li? Nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utrudjuje? Razumu Njegovom nema mere.
29 On daje snagu umornom, i nejakom umnožava krepost.
30 Deca se more i sustaju, i mladići padaju;
31 Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se.