поглавље 9
1 A Savle još dišući pretnjom i smrću na učenike Gospodnje pristupi k poglavaru svešteničkom,
2 I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nadje od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.
3 A kad beše na putu i dodje blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba,
4 I padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?
5 A on reče: Ko si Ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila praćati se.
6 A on drhćući od straha reče: Gospode! Šta hoćeš da činim? I Gospod mu reče: Ustani i udji u grad, pa će ti se kazati šta ti treba činiti.
7 A ljudi koji idjahu s njim stajahu i čudjahu se, jer čujahu glas a ne vidjahu nikoga.
8 A Savle usta od zemlje, i otvorenim očima svojim nikoga ne vidjaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.
9 I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.
10 A u Damasku beše jedan učenik, po imenu Ananija, i reče mu Gospod u utvari: Ananija! A on reče: Evo me, Gospode!
11 A Gospod mu reče: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,
12 I vide u utvari čoveka, po imenu Ananiju, gde udje i metnu ruku na nj da progleda.
13 A Ananija odgovori: Gospode! Ja čuh od mnogih za tog čoveka kolika zla počini svetima Tvojim u Jerusalimu;
14 I ovde ima vlast od glavara svešteničkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje.
15 A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve.
16 A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.
17 I podje Ananija, i udje u kuću, i metnuvši ruke na nj reče: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog.
18 I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se.
19 I pošto pojede okrepi se; i bi Savle nekoliko dana s učenicima koji behu u Damasku.
20 I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji.
21 A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dodje da ih povezane vodi glavarima svešteničkim.
22 A Savle se većma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos.
23 A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.
24 Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili;
25 A učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici.
26 A kad dodje Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik.
27 A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.
28 I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.
29 I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.
30 A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars.
31 A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hodjahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.
32 I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dodje i k svetima koji življahu u Lidi.
33 I nadje tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.
34 I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.
35 I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.
36 A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše.
37 I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.
38 A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih.
39 A Petar ustavši otide s njima, i kad dodje, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.
40 A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede.
41 Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.
42 I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.
43 I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.