поглавље 5
1 A jedan čovek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade njivu,
2 I sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donesavši jedan deo metnu apostolima pred noge.
3 A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu?
4 Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.
5 A kad ču Ananija reči ove pade i izdahnu; i udje veliki strah u sve koji slušahu ovo.
6 A momci ušavši uzeše ga i iznesoše te zakopaše.
7 A kad prodje oko tri sata, udje i žena njegova ne znajući šta je bilo.
8 A Petar joj odgovori: Kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona reče: Da, za toliko.
9 A Petar joj reče: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muža zakopaše pred vratima su, i izneće te.
10 I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci ušavši nadjoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njena.
11 I udje veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo.
12 A rukama apostolskim učiniše se mnogi znaci i čudesa medju ljudima; i behu svi jednodušno u tremu Solomunovom.
13 A od ostalih niko ne smejaše pristupiti njima; nego ih hvaljaše narod.
14 A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,
15 Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prodje Petar barem senka njegova osenila koga od njih.
16 A dolažahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mučahu nečisti duhovi; i svi ozdravljahu.
17 Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,
18 I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.
19 A andjeo Gospodnji otvori noću vrata tamnička, i izvedavši ih reče:
20 Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovog života.
21 A kad oni čuše, udjoše ujutru u crkvu, i učahu. A kad dodje poglavar sveštenički i koji behu s njim, sazvaše sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.
22 A kad sluge otidoše, ne nadjoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im
23 Govoreći: Tamnicu nadjosmo zaključanu sa svakom tvrdjom i čuvare gde stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednog ne nadjosmo.
24 A kad čuše ove reči poglavar sveštenički i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenički, ne mogahu im se načuditi šta bi to sad bilo.
25 A neko dodje i javi im govoreći: Eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uče narod.
26 Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem.
27 A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor, i zapita ih poglavar sveštenički govoreći:
28 Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hoćete da bacite na nas krv ovog čoveka.
29 A Petar i apostoli odgovarajuću rekoše: Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.
30 Bog otaca naših podiže Isusa, kog vi ubiste obesivši na drvo.
31 Ovog Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.
32 I mi smo Njegovi svedoci ovih reči i Duh Sveti kog Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.
33 A kad oni čuše vrlo se rasrdiše, i mišljahu da ih pobiju.
34 Ali onda ustade u skupštini jedan farisej po imenu Gamaliilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovedi da apostoli malo izidju napolje,
35 Pa reče njima: Ljudi Izrailjci! Gledajte dobro za ove ljude šta ćete činiti;
36 Jer pre ovih dana usta Tevda, govoreći da je on nešto, za kojim pristade ljudi na broj oko četiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu razidjoše se i propadoše.
37 Potom usta Juda Galilejac, u dane prepisa, i odvuče dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slušahu razasuše se.
38 I sad vam kažem: prodjite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savet ili ovo delo, pokvariće se.
39 Ako li je od Boga, ne možete ga pokvariti, da se kako ne nadjete kao bogoborci.
40 Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih, i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih.
41 A oni onda otidoše od sabora radujući se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa.
42 A svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati jevandjelje o Isusu Hristu.