поглавље 11
1 A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju.
2 I kad izidje Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,
3 Govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.
4 A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:
5 Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dodje do preda me.
6 Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.
7 A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.
8 A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne udje u usta moja.
9 A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani.
10 A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.
11 I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Ćesarije k meni.
12 A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dodjoše sa mnom i ovo šest braće, i udjosmo u kuću čovekovu.
13 I kaza nam kako vide andjela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,
14 Koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.
15 A kad ja počeh govoriti sidje Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.
16 Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim.
17 Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu?
18 A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.
19 A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prodjoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.
20 A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevandjelje o Gospodu Isusu.
21 I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.
22 A dodje reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;
23 Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;
24 Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.
25 Varnava, pak, izidje u Tars da traži Savla; i kad ga nadje, dovede ga u Antiohiju.
26 I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.
27 A u te dane sidjoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.
28 I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara.
29 A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoć braći koja življahu u Judeji.
30 Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.