поглавље 24
1 A posle pet dana sidje poglavar sveštenički Ananija sa starešinama i s ritorom nekim Tertulom, koji izidjoše pred sudiju protiv Pavla.
2 A kad njega dozvaše, poče Tertul tužiti ga govoreći: Što živimo pod tobom u velikom miru, i pravice koje se ovom narodu čine tvojim promišljanjem,
3 U svakom dogadjaju i svuda, čestiti Filikse! Primamo sa svakom zahvalnošću.
4 Ali da ti mnogo ne dosadjujem, molim te da nas ukratko poslušaš sa svojom krotošću.
5 Jer nadjosmo ovog čoveka da je kuga, i podiže bunu protiv sviju Jevreja po vasionom svetu, i da je kolovodja jeresi nazaretskoj;
6 Koji se usudi i crkvu poganiti; koga mi i uhvatismo, i htesmo da mu sudimo po zakonu svom.
7 Ali dodje Lisija vojvoda, i ote ga iz naših ruku na veliku silu, i posla k tebi,
8 Zapovedivši i nama, koji ga tužimo, da idemo k tebi; a od njega možeš sam ispitavši doznati za sve ovo za šta ga mi tužimo.
9 A i Jevreji se složiše govoreći da je ovo tako.
10 A Pavle odgovori kad mu namaže sudija da govori: Znajući od mnogo godina da si ti pravedni sudija ovom narodu, slobodno odgovaram za sebe:
11 Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja izidjoh u Jerusalim da se pomolim Bogu,
12 I niti me u crkvi nadjoše da kome govorim, ili bunu da činim u narodu, ni po zbornicama, ni u gradu,
13 Niti oni mogu posvedočiti šta tebi sad na mene govore.
14 Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju jeres, tako služim Bogu otačkom, verujući sve što je napisano u zakonu i u prorocima,
15 I imajući nadanje na Boga da će biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima, koje i sami ovi čekaju.
16 A za ovo se i ja trudim da imam čistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima.
17 I posle mnogo godina dodjoh i donesoh milostinju narodu svom i prinose.
18 U tome me nadjoše očišćenog u crkvi, ni s narodom, ni s vikom.
19 A imaju i Jevreji neki iz Azije kojima je trebalo da dodju preda te, i da se tuže ako imaju šta na me.
20 Ili ovi sami neka kažu, ako su našli na meni kakvu krivicu, kad sam stajao na skupštini,
21 Osim jednog ovog glasa kojim povikah stojeći medju njima: Za vaskrsenje mrtvih dovedoste me danas na sud.
22 A kad Filiks ču ovo, odgodi im znajući vrlo dobro za ovaj put i reče: Kad dodje Lisija vojvoda, izvideću vašu stvar.
23 A kapetanu zapovedi da se čuva Pavle, i da mu se olakša, i nijednom od njegovih da se ne zabranjuje posluživati ga ili dolaziti k njemu.
24 A posle nekoliko dana dodje Filiks sa Drusilom ženom svojom, koja beše Jevrejka, i dozva Pavla da čuje od njega veru u Hrista Isusa.
25 A kad Pavle govoraše o pravdi i čistoti i o sudu koji će biti, uplaši se Filiks i odgovori: Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaću te.
26 A uz to se i nadaše da će mu Pavle dati novaca da bi ga pustio; zato ga i često dozivaše i razgovaraše se s njim.
27 A kad se navršiše dve godine, izmeni Filiksa Porkije Fist. A Filiks, hoteći Jevrejima učiniti na volju, ostavi Pavla u sužanjstvu.