поглавље 2
1 I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.
2 A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.
3 I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.
4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas.
5 Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.
6 A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.
7 Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.
8 I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.
9 A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,
10 I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rdjavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.
11 Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.
12 Potom sidje u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.
13 I blizu beše pasha jevrejska, i izidje Isus u Jerusalim.
14 I nadje u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.
15 I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;
16 I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.
17 A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.
18 A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?
19 Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.
20 A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina gradjena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?
21 A On govoraše za crkvu tela svog.
22 A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.
23 A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.
24 Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,
25 I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.