поглавље 8
1 A Isus otide na goru maslinsku.
2 A ujutru opet dodje u crkvu, i sav narod idjaše k Njemu; i sedavši učaše ih.
3 A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na sredu
4 Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;
5 A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?
6 Ovo, pak, rekoše kušajući Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih).
7 A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je medju vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.
8 Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.
9 A kad oni to čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlažahu jedan za drugim počevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeći na sredi.
10 A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reče joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?
11 A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osudjujem, idi, i odsele više ne greši.
12 Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.
13 Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedočiš: svedočanstvo tvoje nije istinito.
14 Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dodjoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.
15 Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.
16 I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.
17 A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito.
18 Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.
19 Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.
20 Ove reči reče Isus kod hazne Božije kad učaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas Njegov.
21 A Isus im opet reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrećete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doći.
22 Tada rekoše Jevreji: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?
23 I reče im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.
24 Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.
25 Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.
26 Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega.
27 Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.
28 A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim.
29 I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.
30 Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.
31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,
32 I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.
33 Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?
34 Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.
35 A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.
36 Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.
37 Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.
38 Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako činite šta videste od oca svog.
39 Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.
40 A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio.
41 Vi činite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rodjeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.
42 A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izidjoh i dodjoh; jer ne dodjoh sam od sebe, nego me On posla.
43 Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reči moje da slušate.
44 Vaš je otac djavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.
45 A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
46 Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?
47 Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.
48 Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je djavo u tebi.
49 Isus odgovori: U meni djavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.
50 A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.
51 Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrt doveka.
52 Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je djavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reč moju neće okusiti smrt doveka.
53 Eda li si ti veći od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?
54 Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.
55 I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biću laža kao vi. Nego Ga znam, i reč Njegovu držim.
56 Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.
57 Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?
58 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.
59 Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izadje iz crkve prošavši izmedju njih i otide tako.