поглавље 4
1 Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan
2 (Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi),
3 Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.
4 A valjalo Mu je proći kroz Samariju.
5 Tako dodje u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.
6 A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta sedjaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.
7 Dodje žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus; daj mi da pijem.
8 (Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)
9 Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima.
10 Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.
11 Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu?
12 Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?
13 Odgovori isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;
14 A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.
15 Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.
16 Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dodji ovamo.
17 Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;
18 Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.
19 Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.
20 Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.
21 Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.
22 Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.
23 Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.
24 Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.
25 Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dodje kazaće nam sve.
26 Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.
27 I tada dodjoše učenici Njegovi, i čudjahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom?
28 A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima:
29 Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?
30 Izidjoše, dakle, iz grada i podjoše k Njemu.
31 A učenici Njegovi moljahu Ga, medjutim, govoreći: Ravi! Jedi.
32 A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.
33 Tada učenici govorahu medju sobom: Već ako Mu ko donese da jede?
34 A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.
35 Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.
36 I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;
37 Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.
38 Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov udjoste.
39 I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila.
40 Kad dodjoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.
41 I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.
42 A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.
43 A posle dva dana izidje odande, i otide u Galileju:
44 Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti.
45 A kad dodje u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.
46 Dodje pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.
47 Ovaj čuvši da Isus dodje iz Judeje u Galileju, dodje k Njemu i moljaše Ga da sidje i da mu isceli sina; jer beše na samrti.
48 I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete.
49 Reče Mu carev čovek: Gospode! Sidji dok nije umrlo dete moje.
50 Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i podje.
51 I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav.
52 Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica.
53 Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova.
54 Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dodje iz Judeje u Galileju.