поглавље 3
1 I udje opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.
2 I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.
3 I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.
4 I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.
5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.
6 I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.
7 A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje podje za Njim i iz Judeje;
8 I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dodje k Njemu.
9 I reče učenicima svojim da bude ladja u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosadjuje.
10 Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.
11 I duhovi nečisti kad Ga vidjahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.
12 I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.
13 I izidjoše na goru, i dozva koje On hteše; i dodjoše Mu.
14 I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,
15 I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone djavole:
16 Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;
17 I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;
18 I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,
19 I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
20 I dodjoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.
21 I čuvši to rod Njegov izidjoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.
22 A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.
23 I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?
24 I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;
25 I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;
26 I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.
27 Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.
28 Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:
29 A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.
30 Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.
31 I dodje mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.
32 I sedjaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.
33 I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?
34 I pogledavši na narod koji sedjaše reče: Evo mati moja i braća moja.
35 Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.