поглавље 14
1 Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.
2 Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
3 I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i sedjaše za trpezom, dodje žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.
4 A neki se srdjahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?
5 Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.
6 A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.
7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.
8 Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
9 Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevandjelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.
10 I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.
11 A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.
12 I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?
13 I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,
14 I gde udje kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
15 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.
16 I izadjoše učenici Njegovi, i dodjoše u grad, i nadjoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.
17 I kad bi uveče, dodje sa dvanaestoricom.
18 I kad sedjahu za trpezom i jedjahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.
19 A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?
20 A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.
21 Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.
22 I kad jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
23 I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.
24 I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.
25 Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.
26 I otpojavši hvalu izadjoše na goru maslinsku.
27 I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.
28 Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.
29 A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.
30 I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
31 A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.
32 I dodjoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.
34 I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.
35 I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.
36 I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.
37 I dodje i nadje ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?
38 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.
39 I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.
40 I vrativši se nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
41 I dodje treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dodje čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.
42 Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
43 I odmah, dok On još govoraše, dodje Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.
44 I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.
45 I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
46 A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
47 A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
48 I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
49 A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
50 I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.
51 I za Njim idjaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.
52 A on ostavivši platno go pobeže od njih.
53 I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.
54 I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i sedjaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
55 A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nadjoše;
56 Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.
57 I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:
58 Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.
59 I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
60 I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
61 A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
62 A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
63 A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?
64 Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
65 I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.
66 I kad beše Petar dole na dvoru, dodje jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,
67 I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.
68 A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izadje napolje pred dvor: i petao zapeva.
69 I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
70 A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
71 A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.
72 I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.