поглавље 12
1 I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.
2 I kad dodje vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
3 A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
4 I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.
5 I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.
6 Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog.
7 A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova.
8 I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.
9 Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.
10 Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
11 To bi od Gospoda i divno je u našim očima?
12 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.
13 I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči.
14 A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo?
15 A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim
16 A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev.
17 I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.
18 I dodjoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći:
19 Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
20 Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.
21 I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći.
22 I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.
23 O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.
24 I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?
25 Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao andjeli na nebesima.
26 A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?
27 Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.
28 I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?
29 A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;
30 I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
31 I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.
32 I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;
33 I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.
34 A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.
35 I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?
36 Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
37 Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.
38 I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,
39 I prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama.
40 Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osudjeni.
41 I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.
42 I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.
43 I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu.
44 Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.