поглавље 11
1 I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih
2 I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako udjete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.
3 I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.
4 A oni odoše, i nadjoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.
5 I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?
6 A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.
7 I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
8 A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.
9 A koji idjahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
10 Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
11 I udje Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izadje u Vitaniju s dvanaestoricom.
12 I sutradan kad izadjoše iz Vitanije, ogladne.
13 I videvši izdaleka smokvu s lišćem dodje ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nadje osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.
14 I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.
15 I dodjoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
16 I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.
17 I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu.
18 I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.
19 I kad bi uveče izadje napolje iz grada.
20 I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena.
21 I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.
22 I odgovarajući Isus reče im:
23 Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.
24 Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.
25 I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.
26 Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.
27 I dodjoše opet u Jerusalim; i kad hodjaše po crkvi dodjoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine,
28 I rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš?
29 A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.
30 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.
31 I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?
32 Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.
33 I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.