поглавље 52
1 Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.
2 On činjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako je činio Joakim.
3 Jer od gneva Gospodnjeg zbi se Jerusalimu i Judi, te ih odbaci ispred sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.
4 I tako, devete godine njegova carovanja, desetog dana dodje Navuhodonosor car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim; i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.
5 I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.
6 I devetog dana, četvrtog meseca, nasta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.
7 Tada grad bi provaljen, i vojnici svi pobegoše i izidjoše iz grada noću na vrata izmedju dva zida uz vrt carev, a Haldejci behu svuda oko grada; i otidoše putem k pustinji.
8 Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše Sedekiju u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.
9 I uhvatiše cara i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu u zemlji ematskoj; i onde mu sudi.
10 I pokla car vavilonski sinove Sedekijine na njegove oči, i sve knezove Judine pokla u Rivli.
11 I Sedekiji iskopa oči, i svezav ga u dvoje verige bronzane odvede ga car vavilonski u Vavilon i metnu ga u tamnicu gde osta do smrti svoje.
12 A desetog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora cara vavilonskog dodje u Jerusalim Nevuzardan, zapovednik stražarski, koji služaše caru vavilonskom.
13 I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.
14 I sve zidove jerusalimske u naokolo razvali sva vojska haldejska što beše sa zapovednikom stražarskim.
15 A narod siromašni i ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod, odvede Nevuzardan, zapovednik stražarski.
16 Samo od siromašnog naroda u zemlji ostavi Nevuzardan zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.
17 I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.
18 I lonce i lopate i viljuške i kotliće i kadionice i sve sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše.
19 I umivaonice i klešta s kotlićima i loncima i svećnjacima i kadionicama i čašama, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski.
20 Dva stupa, jedno more, i dvanaest volova bronzanih što behu pod podnožjima, što načini car Solomun za dom Gospodnji, ne beše mere bronzi od svih tih sudova.
21 A stupovi behu svaki od osamnaest lakata u visinu, a u naokolo od dvanaest lakata, a četiri prsta beše svaki debeo i šupalj;
22 I ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko pet lakata, i pletenica i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup sa šipcima.
23 I beše devedeset i šest šipaka sa svake strane; svega šipaka na pletenici u naokolo beše sto.
24 Uze zapovednik stražarski i Seraju, prvog sveštenika, i Sofoniju, drugog sveštenika, i tri vratara.
25 A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima, i sedam ljudi koji stajahu pred carem, koji se nadjoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nadjoše u gradu.
26 Uze ih Nevuzardan zapovednik stražarski i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.
27 A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.
28 Ovo je narod što ga preseli Navuhodonosor: sedme godine tri hiljade i dvadeset i tri Judejca;
29 Godine osamnaeste Navuhodonosorove preseli iz Jerusalima osam stotina i trideset i dve duše;
30 Godine dvadeset treće Navuhodonosorove preseli Nevuzardan zapovednik stražarski Judejaca sedam stotina i četrdeset i pet duša; svega četiri hiljade i šest stotina duša.
31 A trideset sedme godine od kako se zarobi Joahin car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset petog dana, Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.
32 I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.
33 I promeni mu haljine tamničke, i on jedjaše svagda s njim svega veka svog.
34 I hrana mu se jednako davaše od cara vavilonskog, svaki dan, svega veka njegovog do smrti njegove.