поглавље 18
1 Reč koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreći:
2 Ustani, i sidji u kuću lončarevu, i onde ću ti kazati reči svoje.
3 Tada sidjoh u kuću lončarevu, i gle, on radjaše posao na svom kolu.
4 I pokvari se u ruci lončaru sud koji gradjaše od kala, pa načini iznova od njega drugi sud, kako beše volja lončaru da načini.
5 Tada dodje mi reč Gospodnja govoreći:
6 Ne mogu li činiti od vas kao ovaj lončar, dome Izrailjev? Govori Gospod; gle, šta je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev.
7 Kad bih rekao za narod i za carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem;
8 Ako se obrati narod oda zla, za koje bih rekao, i meni će biti žao sa zla koje mišljah da mu učinim.
9 A kad bih rekao za narod i za carstva da ga sazidam i nasadim;
10 Ako učini šta je zlo preda mnom ne slušajući glas moj, i meni će biti žao dobra koje rekoh da mu učinim.
11 Zato sada reci Judejcima i Jerusalimljanima govoreći: Ovako veli Gospod: Evo spremam na vas zlo, i mislim misli na vas; vratite se, dakle, svaki sa svog puta zlog, i popravite puteve svoje i dela svoja.
12 A oni rekoše: Nema ništa od toga, nego ćemo ići za svojim mislima i činićemo svaki po misli srca svog zlog.
13 Zato ovako govori Gospod: Pitajte po narodima je li ko čuo takvo šta? Grdilo veliko učini devojka Izrailjeva.
14 Ostavlja li sneg livanski sa stene moja polja? Ostavljaju li se vode studene, koje teku?
15 A narod moj mene zaboravi, kadi taštini, i spotiču se na svojim putevima, na starim stazama, da hode stazama puta neporavnjenog,
16 Da bih obratio zemlju njihovu u pustoš, na večnu sramotu, da se čudi ko god prodje preko nje i maše glavom svojom.
17 Kao ustokom razmetnuću ih pred neprijateljem; ledja a ne lice pokazaću im u nevolji njihovoj.
18 A oni rekoše: Hodite da smislimo šta Jeremiji, jer neće nestati zakona svešteniku ni saveta mudracu ni reči proroku; hodite, ubijmo ga jezikom i ne pazimo na reči njegove.
19 Pazi na me, Gospode, i čuj glas mojih protivnika.
20 Eda li će se zlo vratiti za dobro, kad mi kopaju jamu? Opomeni se da sam stajao pred Tobom govoreći za njihovo dobro, da bih odvratio gnev Tvoj od njih.
21 Zato predaj sinove njihove gladi i učini da izginu od mača, i žene njihove da budu sirote i udove, i muževi njihovi da se pogube, mladiće njihove da pobije mač u boju.
22 Neka se čuje vika iz kuća njihovih, kad dovedeš na njih vojsku iznenada; jer iskopaše jamu da me uhvate, i zamke namestiše nogama mojim.
23 A Ti, Gospode, znaš sve što su naumili meni da me ubiju, nemoj im oprostiti bezakonja ni greh njihov izbrisati ispred sebe; nego neka popadaju pred Tobom, u gnevu svom radi suprot njima.