поглавље 10
1 Slušajte reč koju vam govori Gospod, dome Izrailjev.
2 Ovako veli Gospod: Ne učite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plašite se, jer se od njih plaše narodi.
3 Jer su uredbe u naroda taština, jer seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom;
4 Srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i čekićima utvrdjuju ga da se ne pomiče;
5 Stoje pravo kao palme, ne govore; treba ih nositi, jer ne mogu ići; ne boj ih se, jer ne mogu zla učiniti, a ne mogu ni dobra učiniti.
6 Niko nije kao Ti, Gospode; velik si i veliko je ime Tvoje u sili.
7 Ko se ne bi Tebe bojao, care nad narodima! Jer Tebi to pripada; jer medju svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovim nema takvog kakav si Ti.
8 Nego su svi ludi i bezumni, drvo je nauka o taštini.
9 Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza, delo umetničko i ruku zlatarskih, odelo im je od porfire i skerleta, sve je delo umetničko.
10 A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni, od Njegove srdnje trese se zemlja, i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.
11 Ovako im recite: Bogovi, koji nisu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.
12 On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa;
13 On kad pusti glas svoj, buče vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, pušta munje s daždem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
14 Svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laž liveni likovi njegovi, i nema duha u njima.
15 Taština su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuće.
16 Nije takav deo Jakovljev, jer je Tvorac svemu, i Izrailj Mu je nasledstvo, ime Mu je Gospod nad vojskama.
17 Pokupi iz zemlje trg svoj ti, koja sediš u gradu.
18 Jer ovako veli Gospod: Gle, ja ću izbaciti kao praćom stanovnike ove zemlje, i pritesniću ih da osete.
19 Teško meni od muke moje, reći će; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim.
20 Moj je šator opustošen i sva uža moja pokidana, sinovi moji otidoše od mene i nema ih, nema više nikoga da razapne šator moj i digne zavese moje.
21 Jer pastiri postaše bezumni i Gospoda ne tražiše; zato ne biše srećni, i sve se stado njihovo rasprša.
22 Gle, ide glas i vreva velika iz severne zemlje da obrati gradove Judine u pustoš, u stan zmajevski.
23 Znam, Gospode, da put čovečji nije u njegovoj vlasti niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim.
24 Karaj me, Gospode, ali s merom, ne u gnevu svom, da me ne bi zatro.
25 Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema, i naselje njegovo opusteše.