поглавље 21
1 Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje na jug i pokaplji prema jugu, i prorokuj na šumu u južnom polju.
3 I reci šumi južnoj: Čuj reč Gospodnju, ovako veli Gospod Gospod, evo ja ću raspaliti u tebi oganj koji će proždreti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suvo; plamen razgoreli neće se ugasiti, i izgoreće od njega sve od juga do severa.
4 I svako će telo videti da sam ja zapalio; neće se ugasiti.
5 A ja rekoh: Jaoh Gospode Gospode, oni govore za me: Ne govori li taj same priče?
6 I dodje mi reč Gospodnja govoreći:
7 Sine čovečji, okreni lice svoje prema Jerusalimu, i pokaplji prema svetim mestima, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve.
8 I reci zemlji Izrailjevoj: Ovako veli Gospod: Evo me na te; izvući ću mač svoj iz korica, i istrebiću iz tebe pravednog i bezbožnog.
9 Da istrebim iz tebe pravednog i bezbožnog, zato će izaći mač moj iz korica svojih na svako telo od juga do severa.
10 I poznaće svako telo da sam ja Gospod izvukao mač svoj iz korica njegovih, neće se više vratiti.
11 A ti, sine čovečji, uzdiši kao da su ti bedra polomljena, i gorko uzdiši pred njima.
12 A kad ti kažu: Zašto uzdišeš? Ti reci: Za glas što ide, od kog će se rastopiti svako srce i klonuti sve ruke i svakog će duha nestati, i svaka će kolena postati kao voda; evo, ide, i navršiće se, govori Gospod Gospod.
13 Potom dodje mi reč Gospodnja govoreći:
14 Sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Reci: mač, mač je naoštren, i ugladjen je.
15 Naoštren je da kolje, ugladjen je da seva; hoćemo li se radovati kad prut sina mog ne haje ni za kako drvo?
16 Dao ga je da se ugladi da se uzme u ruku; mač je naoštren i ugladjen, da se da u ruku ubici.
17 Viči i ridaj, sine čovečji; jer on ide na narod moj, na sve knezove Izrailjeve; pod mač će biti okrenuti s narodom mojim, za to udri se po bedru.
18 Kad beše karanje, šta bi? Eda li ni od pruta koji ne haje neće biti ništa? Govori Gospod Gospod.
19 Ti dakle, sine čovečji, prorokuj i pljeskaj rukama, jer će mač doći i drugom i trećom, mač koji ubija, mač koji velike ubija, koji prodire u kleti.
20 Da se rastope srca i umnoži pogibao, metnuo sam na sva vrata njihova strah od mača; jaoh! Pripravljen je da seva, naoštren da kolje.
21 Stegni se, udri nadesno, nalevo, kuda se god obrneš.
22 Jer ću i ja pljeskati rukama, i namiriću gnev svoj. Ja Gospod rekoh.
23 Još mi dodje reč Gospodnja govoreći:
24 A ti, sine čovečji, načini dva puta, kuda će doći mač cara vavilonskog; iz jedne zemlje neka izlaze oba; i izberi stranu, gde se počinje put gradski, izberi.
25 Načini put kojim će doći mač na Ravu sinova Amonovih, i u Judeju na tvrdi Jerusalim.
26 Jer će car vavilonski stati na rasputici, gde počinju dva puta, te će vračati, gladiće strele, pitaće likove, gledaće u jetru.
27 Nadesno će mu vračanje pokazati Jerusalim da namesti ubojne sprave, da otvori usta na klanje, da podigne glas podvikujući, da namesti ubojne sprave prema vratima, da načini opkope, da pogradi kule.
28 I učiniće se vračanje zaludno zakletima, a to će napomenuti bezakonje da se uhvate.
29 Zato ovako veli Gospod Gospod: Što napominjete svoje bezakonje, te se otkriva nevera vaša i gresi se vaši vide u svim delima vašim, za to što dodjoste na pamet, bićete pohvatani rukom.
30 A ti, nečisti bezbožniče, kneže Izrailjev, kome dodje dan kad bi na kraju bezakonje,
31 Ovako veli Gospod Gospod: Skini tu kapu i svrzi taj venac, neće ga biti; niskog ću uzvisiti a visokog ću poniziti.
32 Uništiću, uništiću, uništiću ga, i neće ga biti, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu ću ga dati. (21:33) A ti, sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod za sinove Amonove i za njihovu sramotu; reci dakle: mač, mač je izvučen, ugladjen da kolje, da zatire, da seva, (21:34) Dokle ti vidjaju taštinu, dokle ti gataju laž, da te metnu na vratove pobijenim bezbožnicima, kojima dodje dan kad bi kraj bezakonju. (21:35) Ostavi mač u korice, na mestu gde si se rodio, u zemlji gde si postao, sudiću ti; (21:36) I izliću na te gnev svoj, ognjem gneva svog dunuću na te i predaću te u ruke žestokim ljudima, veštim u zatiranju. (21:37) Ognju ćeš biti hrana, krv će ti biti posred zemlje, nećeš se spominjati, jer ja Gospod rekoh.