поглавље 2
1 I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom.
2 I udje u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.
3 I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.
4 K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;
5 I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio medju njima.
6 I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš medju skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički.
7 Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici.
8 Ali ti, sine čovečji, slušaj šta ću ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi šta ću ti dati.
9 I pogledah, a to ruka pružena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.
10 I razvi je preda mnom, i beše ispisana iznutra i spolja, i beše u njoj napisan plač i naricanje i jaoh.