поглавље 17
1 Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:
2 Sine čovečji, zagonetni zagonetku i kaži priču o domu Izrailjevom,
3 I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Orao velik, velikih krila, dugih pera, pun perja, šaren, dodje na Livan i uze vrh od kedra,
4 Odlomi vrh od mladih grana njegovih, i odnese ga u zemlju trgovačku, u grad trgovački metnu ga.
5 I uze seme iz one zemlje, i metnu ga na njivu, odnese ga gde ima mnogo vode, i ostavi ga dobro.
6 I izniče, i posta busat čokot, nizak, kome se loze pružahu k njemu a žile behu pod njim; posta čokot, i pusti grane i izbi odvode.
7 A beše drugi orao velik, velikih krila i pernat, i gle, taj čokot pusti k njemu žile svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zalivao iz brazda svog sada.
8 Posadjen beše u dobroj zemlji kod mnoge vode, da pusti grane i radja rod i bude krasna loza.
9 Kaži: Ovako veli Gospod Gospod: Hoće li napredovati? Neće li mu počupati žile i rod mu odlomiti da se posuši? Sve će mu se grane što je pustio posušiti, i bez velike sile i bez mnogog naroda iščupaće ga iz korena.
10 Eto, posadjen je, hoće li napredovati? I neće li se sa svim posušiti čim ga se dohvati ustoka? Posušiće se u brazdi gde je posadjen.
11 Potom, dodje mi reč Gospodnja govoreći:
12 Kaži tom domu odmetničkom: Ne znate li šta je ovo? Reci: Evo, dodje car vavilonski u Jerusalim, i uze mu cara i knezove, i odvede ih sa sobom u Vavilon.
13 I uze jednog od carskog semena, i učini s njom veru, i zakle ga, i uze silne u zemlji,
14 Da bi carstvo bilo sniženo da se ne bi podiglo, nego da bi držeći veru s njim stajalo.
15 Ali se odmetnu od njega poslavši poslanike svoje u Misir da mu da konja i mnogo naroda. Hoće li biti srećan? Hoće li uteći ko tako čini? Ko prestupa veru hoće li uteći?
16 Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, u mestu onog cara koji ga je zacario, kome je zakletvu prezreo i kome je veru prestupio, kod njega će u Vavilonu umreti.
17 Niti će mu Faraon s velikom vojskom i mnogim narodom pomoći u ratu, kad iskopa opkope i pogradi kule da pogubi mnoge duše.
18 Jer prezre zakletvu prestupajući veru; i gle, davši ruku čini sve to; neće pobeći.
19 Zato ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, obratiću mu na glavu zakletvu svoju koju prezre i veru svoju koju prestupi.
20 Jer ću razapeti nad njim mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju; i odvešću ga u Vavilon, i onde ću se suditi s njim za bezakonje koje mi učini.
21 I sva bežan njegova sa svom vojskom njegovom pašće od mača, a koji ostanu raspršaće se u sve vetrove, i poznaćete da sam ja Gospod govorio.
22 Ovako veli Gospod Gospod: Ali ću ja uzeti s vrha od tog visokog kedra, i posadiću; s vrha od mladih grana njegovih odlomiću grančicu, i posadiću na gori visokoj i uzdignutoj.
23 Na visokoj gori Izrailjevoj posadiću je, i pustiće grane, i rodiće, i postaće krasan kedar, i pod njim će nastavati svakojake ptice, u hladu grana njegovih nastavaće.
24 I sva će drveta poljska poznati da ja Gospod snizih visoko drvo i uzvisih nisko drvo, posuših zeleno drvo i učinih da ozeleni suvo drvo. Ja Gospod rekoh, i učiniću.