поглавље 19
1 A ti nariči za knezovima Izrailjevim;
2 I reci: Šta beše mati tvoja? Lavica; medju lavovima ležaše, mlad svoju medju lavovima hranjaše.
3 I othrani jedno mlado svoje, i posta lavić, i naučiv se loviti žderaše ljude.
4 I čuše narodi za nj; uhvati se u jamu njihovu, i odvedoše ga u verigama u zemlju misirsku.
5 A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade, uze jedno mlado svoje, i učini od njega lavića.
6 I on idući medju lavovima posta lavić, i nauči se loviti i žderaše ljude.
7 I pozna dvore njihove, i pustošaše gradove njihove tako da opuste zemlja i šta je u njoj od rike njegove.
8 I ustaše na nj narodi iz okolnih zemalja, i razapeše mu mrežu svoju, i uhvati se u jamu njihovu.
9 I metnuše ga u krletku u verigama, i odvedoše ga caru vavilonskom, i metnuše ga u grad da mu se više ne čuje glas po gorama Izrailjevim.
10 Dok beše miran, mati tvoja beše kao vinova loza, posadjena kraj vode, rodna i granata beše od mnoge vode.
11 I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalačku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana, i bi naočita visinom svojom, mnoštvom grana svojih.
12 Ali bi iščupana u gnevu i na zemlju bačena, i ustoka osuši rod njen; polomiše se i posušiše se jaki prutovi njeni; oganj ih proždre.
13 A sada je posadjena u pustinji, u zemlji suvoj i bezvodnoj.
14 I izadje oganj iz pruta grana njenih i proždre rod njen da nema na njoj pruta jakog za palicu vladalačku. To je naricanje, i biće naricanje.