поглавље 8
1 Ko je kao mudri? I ko zna šta znače stvari? Mudrost prosvetljuje čoveku lice, a tvrdoća lica njegovog menja se.
2 Ja ti kažem: izvršuj zapovest carevu, i to zakletve Božje radi.
3 Ne budi brz da odeš ispred njega; ne stoj u zloj stvari, jer će učiniti šta god hoće.
4 Jer gde je god reč careva onde je vlast, i ko će mu reći: Šta radiš?
5 Ko izvršuje zapovest, neće znati za zlo, jer srce mudroga zna vreme i način.
6 Jer svačemu ima vreme i način; ali mnoga zla snalaze čoveka,
7 Što ne zna šta će biti; jer kad će šta biti, ko će mu kazati?
8 Čovek nije vlastan nad duhom da bi zaustavio duh, niti ima vlasti nad danom smrtnim, niti ima odbrane u toj borbi; ni bezbožnost ne izbavlja onog u koga je.
9 Sve ovo videh, i upravih srce svoje na sve što se radi pod suncem. Kad vlada čovek nad čovekom na zlo njegovo.
10 I tada videh bezbožnike pogrebene, gde se vratiše; a koji dobro činjahu otidoše sa svetog mesta i biše zaboravljeni u gradu. I to je taština.
11 Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo.
12 Neka grešnik sto puta čini zlo i odgadja mu se, ja ipak znam da će biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova.
13 A bezbožniku neće biti dobro, niti će mu se produžiti dani, nego će biti kao sen onome koji se ne boji lica Božijeg.
14 Taština je koja biva na zemlji što ima pravednika kojima biva po delima bezbožničkim, a ima bezbožnika kojima biva po delima pravedničkim. Rekoh: i to je taština.
15 Zato ja hvalih veselje, jer nema ništa bolje čoveku pod suncem nego da jede i pije i da se veseli; i to mu je od truda njegovog za života njegovog, koji mu Bog da pod suncem.
16 Kad upravih srce svoje da poznam mudrost i vidim šta se radi na zemlji, te danju ni noću ne dolazi čoveku san na oči.
17 Videh na svim delima Božijim da čovek ne može dokučiti ono što se radi pod suncem, oko čega se trudi čovek tražeći, ali ne nalazi, i ako i mudrac kaže da zna, ipak ne može dokučiti.