поглавље 6
1 Ima zlo koje videh pod suncem i često je medju ljudima:
2 Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo.
3 Da bi ko rodio sto sinova i živeo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošče od njega.
4 Jer uzalud dodje i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;
5 Ni sunca ne vide, niti šta pozna, a počiva bolje nego onaj.
6 I da bi živeo dve hiljade godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mesto?
7 Sav je trud čovečji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova.
8 Jer šta ima mudri više nego bezumni? Šta li siromah, koji se ume vladati medju živima?
9 Bolje je videti očima nego li želeti; i to je taština i muka duhu.
10 Šta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je čovek i da se ne može suditi s jačim od sebe.
11 Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kakva je korist čoveku?
12 Jer ko zna šta je dobro čoveku u životu, za malo dana taštog života njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko će kazati čoveku šta će biti posle njega pod suncem?