поглавље 12
1 Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dodju dani zli i prispeju godine, za koje ćeš reći: Nisu mi mile;
2 Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dodju oblaci iza dažda,
3 Kad će drhtati stražari kućni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore,
4 I kad će se zatvoriti vrata s ulice, i oslabiti zveka od mlevenja, i kad će se ustajati na ptičiji glas i prestati sve pevačice,
5 I visokog mesta kad će se bojati i strašiti se na putu, kad će badem ucvetati i skakavac otežati i želja proći, jer čovek ide u kuću svoju večnu, i pokajnice će hoditi po ulicama;
6 Pre nego se prekine uže srebrno, čaša se zlatna razbije i raspe se vedro na izvoru i slomi se točak na studencu,
7 I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.
8 Taština nad taštinama, veli propovednik, sve je taština.
9 A ne samo mudar beše propovednik, nego još i narod učaše mudrosti, i motreći i istražujući složi mnogo priča.
10 Staraše se propovednik da nadje ugodne reči, i napisa šta je pravo, reči istine.
11 Reči su mudrih ljudi kao žalci i kao klini udareni; reči onih koji ih složiše dao je jedan pastir.
12 I tako, sine moj, čuvaj se onog što je preko ovog, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo čitanje umor je telu.
13 Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.
14 Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.