поглавље 25
1 I življaše Izrailj u Sitimu, i narod stade činiti preljubu sa kćerima moavskim.
2 One pozivahu narod na žrtve svojih bogova, i narod jedjaše, i klanjaše se bogovima njihovim.
3 I Izrailj prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod na Izrailja.
4 I reče Gospod Mojsiju: Uzmi sve knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema suncu, da se odvrati gnev Gospodnji od Izrailja.
5 I reče Mojsije sudijama Izrailjevim: Pobijte svaki svoje koji su prionuli uz Velfegora.
6 I gle, jedan izmedju sinova Izrailjevih dodje i dovede k braći svojoj jednu Madijanku na oči Mojsiju i na oči svemu zboru sinova Izrailjevih; a oni zaplakaše na vratima šatora od sastanka.
7 A kad to vide Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika, usta isred zbora i uze koplje u ruku;
8 I udje za čovekom Izrailjcem u šator, i probode ih oboje, čoveka Izrailjca i onu ženu, kroz trbuh, i presta pogibija medju sinovima Izrailjevim.
9 I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade.
10 Tada reče Gospod Mojsiju govoreći:
11 Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika odvrati gnev moj od sinova Izrailjevih otvorivši revnost za me medju njima, da ne bih istrebio sinove Izrailjeve u revnosti svojoj.
12 Zato mu kaži: Evo dajem mu svoj zavet mirni.
13 I imaće on i seme njegovo nakon njega zavet sveštenstva večnog, jer revnova za Boga svog i očisti sinove Izrailjeve.
14 A čoveku Izrailjcu ubijenom, koji bi ubijen s Madijankom, beše ime Zamrije, sin Salmanov, knez od doma oca svog od plemena Simeunovog.
15 A ubijenoj ženi Madijani beše ime Hazvija, kći Sura kneza narodnog u domu oca svog medju Madijanima.
16 I reče Gospod Mojsiju govoreći:
17 Zavojštite na Madijane, i bijte ih;
18 Jer oni zavojštiše na vas prevarama svojim, i pretvoriše vas Velfegorom i Hazvijom kćerju kneza madijanskog, sestrom svojom, koja bi ubijena u dan pogibije koja dodje s Fegora.