поглавље 13
1 A potom podje narod od Asirota, i stadoše u pustinji faranskoj.
2 I Gospod reče Mojsiju govoreći:
3 Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare izmedju njih.
4 I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.
5 A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov;
6 Od plemena Simeunovog Safat sin Surin;
7 Od plemena Judinog Halev sin Jefonijin;
8 Od plemena Isaharovog Igal sin Josifov;
9 Od plemena Jefremovog Avsije sin Navin;
10 Od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev;
11 Od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;
12 Od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin;
13 Od plemena Danovog Amilo sin Gamalin.
14 Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov;
15 Od plemena Neftalimovog Navija sin Savin;
16 Od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.
17 To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.
18 I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa izidjite na goru;
19 I vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik;
20 I kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rdjava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima;
21 I kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom groždju.
22 I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat.
23 I otidoše na jug, i dodjoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog.
24 Potom dodjoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.
25 I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.
26 I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.
27 I vrativši se dodjoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.
28 I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog.
29 Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.
30 Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.
31 A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti.
32 Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.
33 I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše medju sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prodjosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki. (13:34) Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.