поглавље 6
1 Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,
2 Nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog.
3 I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti.
4 Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog,
5 I okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali,
6 Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg.
7 Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja radja povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;
8 A koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.
9 Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.
10 Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći.
11 Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja;
12 Da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja.
13 Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom,
14 Govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te.
15 I tako trpeći dugo, dobi obećanje.
16 Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svadji svršetak je zakletva za potvrdjenje.
17 Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrdju zaveta svog, učini posrednika kletvu:
18 Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana,
19 Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,
20 Gde Isus udje napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.