поглавље 10
1 Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
2 Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
3 Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
4 Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti grehe.
5 Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
6 Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
7 Tada rekoh: Evo dodjoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
8 I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
9 Tada reče: Evo dodjoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
10 Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
11 I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti grehe.
12 A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
13 Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
14 Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni.
15 A svedoči nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
16 Ovo je zavet koji ću načiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih;
17 I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.
18 A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.
19 Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim.
20 Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
21 I sveštenika velikog nad domom Božijim:
22 Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom;
23 Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obećao;
24 I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima,
25 Ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje dan sudni.
26 Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe;
27 Nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji se suprote.
28 Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
29 Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži?
30 Jer znamo Onog koji reče: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod će suditi narodu svom.
31 Strašno je upasti u ruke Boga Živoga.
32 Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste,
33 Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako.
34 Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošću da se razgrabi vaše imanje, znajući da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima.
35 Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
36 Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite obećanje.
37 Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dodje i neće odocniti.
38 A pravednik živeće od vere; ako li odstupi neće biti po volji moje duše.
39 A mi, braćo, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu duše.