поглавље 5
1 Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima.
2 Jer za tim uzdišemo, želeći obući se u svoj nebeski stan.
3 I da se obučeni, ne goli nadjemo!
4 Jer budući u ovom telu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno.
5 A Onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.
6 Dobre smo, dakle, volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko od Gospoda.
7 Jer po veri živimo, a ne po gledanju.
8 Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu.
9 Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo Njemu ugodni.
10 Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svaki šta je koji u telu činio, ili dobro ili zlo;
11 Znajući, dakle, strah Gospodnji ljude savetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašim savestima poznati.
12 Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate šta odgovoriti onima koji se hvale onim šta je spolja, a ne šta je u srcu.
13 Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smerni, vama smo.
14 Jer ljubav Božja nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.
15 Hristos za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.
16 Zato i mi odsad nikoga ne poznajemo po telu; i ako Hrista poznasmo po telu, ali Ga sad više ne poznajemo.
17 Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prodje, gle, sve novo postade.
18 Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja.
19 Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja.
20 Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom.
21 Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.