Rimljanima

поглавље: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16


поглавље 7

1 Ili ne znate, braćo (jer govorim onima koji znaju zakon), da zakon vlada nad čovekom dokle je živ?
2 Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njen umre, razreši se od zakona muževljeg.
3 Zato, dakle, dok joj je muž živ biva preljubočinica ako podje za drugog muža; a ako joj umre muž prosta je od zakona da ne bude preljubočinica ako podje za drugog.
4 Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.
5 Jer kad bejasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon radjahu u udima našim da se smrti plod donosi.
6 A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.
7 Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
8 A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
9 A ja življah nekad bez zakona; a kad dodje zapovest, onda greh ožive,
10 A ja umreh, i nadje se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život.
11 Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome.
12 Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.
13 Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.
14 Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan, prodan pod greh:
15 Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na šta mrzim ono činim.
16 Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar.
17 A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni.
18 Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.
19 Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim.
20 A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.
21 Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.
22 Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku;
23 Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.
24 Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?
25 Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom.